Knjiga Ahilejeve suze (Fedon, Beograd, str. 317) predstavlja, kako je naznačeno i njenim podnaslovom, arhetipsko putovanje kroz Homerovu Ilijadu. Polazeći od Gadamerovog hermeneutičkog stava da svaka epoha nasleđeni tekst mora da razume na svoj način, jer time pokušava da razume samu sebe, autorka se opredelila da drevni Homerov ep istraži kroz sagledavanje njegovih mitoloških sadržaja i slojeva. Budući da mitovi izviru iz kolektivnog nesvesnog i arhetipski su zasnovani, što ih čini univerzalnim, opšteljudskim i večnim, za njihovo osvetljavanje prevashodno su korišćene alatke i metode Jungove analitičke psihologije. Takvo, novo i kreativno čitanje Homera pokazaće se kao izuzetno plodotvorno, a uvidi koje ono donosi neočekivani su i uzbudljivi.
Kroz koherentno sprovedenu analizu koja se dosledno oslanja na tekst Ilijade, Olivera Žižović nam otkriva nesvesne sadržaje i arhetipove koji stoje iza postupaka Homerovih junaka, njihovog ponašanja i sudbonosnih odluka koje donose u prelomnim trenucima svojih života. Ti sadržaji, otelovljeni u ljudima, a zgusnuti i uobličeni u predstavama grčkih bogova, predstavljaju snažne sile – blagonaklone, podržavajuće i podstičuće ili pak preteće, neprijateljske i razorne – koje ne borave samo na Olimpu ili podno Troje kao neposredni pokretači ili akteri grčko-trojanskog sukoba, već su dobrim delom, a neretko i prevashodno, smeštene unutar samih junaka. Ahilejeve suze stoga nisu samo knjiga o Ahileju, Agamemnonu, Hektoru, Andromahi, Parisu, Heleni ili pak Feniku, Meleagru i njegovoj ljubi Kleopatri, već su umnogome i knjiga o antičkoj mitologiji i bezmalo svim njenim značajnim bogovima: Zevsu i Heri, Ateni, Afroditi, Artemidi, Apolonu, Areju, Hefestu, Tetidi, ali i htonskim božanstvima: Hadu, Eridi, Mojrama, Erinijama. Kada se na umu ima da je koncept bogova, na način na koji je prisutan u drevnom Homerovom epu, izraz onoga što Jung naziva arhetipovima, jasno je da su predočeni sadržaji – egzistencijalno i psihološki – i te kako živi, delotvorni i sveprisutni i u našim životima. Uostalom, mit je oduvek doprinosio specifičnom samoosvešćivanju i samorazumevanju čoveka i spoznaji sveta u kojem živi, što čini i danas, a nesumnjivo će činiti i u budućnosti.
Stoga ovo istraživanje nije namenjeno samo filolozima i onima koji se profesionalno bave književnošću ili su njeni posvećeni čitaoci, već i onima koji se prevashodno interesuju za dubinsku psihologiju. Njegov cilj nije samo otkrivanje novih, neretko nedovoljno uočenih aspekata Homerovog drevnog i bezbroj puta pročitanog epa, već nas, poput svakog arhetipskog putovanja, odvodi u središte nas samih, otkrivajući nam koliko je Homer i dalje životno živ, sveprisutan i aktuelan, u čoveku, prirodi i svetu koji nas okružuje.
