Nakon što je u srednjim godinama napustila prethodnu profesiju u kojoj je bila veoma uspešna i posvetila se višegodišnjoj edukaciji iz psihologije, uključujući i završavanje fakulteta, na kraju tog procesa, neodlučna da najzad otpočne sa sopstvenom privatnom praksom, snevačica, sanja:
„Sumrak je. Nalazim se napolju, na nekoj livadi, a oko mene je magla. U daljini vidim neko sivilo. Sve je sumorno i tegobno. Iz te tmurne daljine dolaze dva stara čoveka. Doživljavam ih kao svete ljude. Oni mi kažu da traže Božjeg čoveka. Osvrćem se oko sebe i pitam ih gde je on. I ja bih želela da ga vidim. Starci mi kažu da je Božji čovek potreban tamo, u sivilu. Pitam ih: ’Gde je on?’ Kažu mi: ’To si ti’“.
Na površnijem nivou ovaj san se može razumeti kao snažno ohrabrenje snevačici – koja se neretko u realnosti pitala kome bi i kako ona mogla da pomogne – da se odvaži i otpoče da radi ono za šta se već godinama edukovala. Nesvesno joj poručuje da ja za to spremna, tačnije da poseduje ljudske kvalitete koji su preduslov da se neko uspešno bavi psihoterapijom, kao i da u sivilu svakodnevice mnogo ljudi traži lekovitu reč i čeka pomoć koju im ona može pružiti. Snevačicina skromnost i neshvatanje da je ona čovek kojeg starci traže ne govori toliko o njenoj nesigurnosti koliko o odsustvu predispozicija za inflaciju („naduvavanje ličnosti“), što je izuzetno važno za poziv kojem namerava da se posveti. Jer, inflacija je jedna od najopasnijih zamki u koju neretko upadaju psihoterapeuti, što je i glavni razlog nemogućnosti da uspostave autentičan, ljudski odnos sa drugim čovekom, zbog čega izostaju opipljivi rezultati u njihovom radu, tačnije zbog čega i nisu sposobni da istinski pomognu drugom čoveku.
Na dubljem nivou ovaj san govori o odnosu ega (svesnog stava) i Sopstva (celine koju čine i svest i nesvesno, a koja označava sveukupnost naše ličnosti, koju religija naziva Bog, a koja se ispoljava i manifestuje u likovima-simbolima Hrista ili Bude). U drugoj polovini života osovina ego-Sopstvo se menja, tačnije pomera se ka Sopstvu. Važnu ulogu u tom procesu ima arhetip Starog Mudraca, koji je najbliži Sopstvu, a u ovom snu ga reprezentuju dva sveta starca koji upućuju poziv snevačici i ukazuju joj na njeno pozvanje, ali i na pozvanje svakog čoveka, bez obzira na profesiju kojom se bavi. Jer, upravo je to način da se dođe do smisla sopstvenog života i osmisli neretko tegobna, siva i sumorna svakodnevica, čime se uspostavlja plodotvoran odnos prema životu, svetu i drugim ljudima.