Mlada žena u tridesetim godinama života, izuzetno lepa i negovana, visoko inteligentna i sa velikim kapacitetom za promene, motivisana za rad na sebi, sanja:
„Zubi mi se tanje i ispadaju. Pomišljam da to možda i nije loše, jer ću ih zameniti veštačkim zubima, koji će mi obezbediti savršen osmeh. Vidim blisku prijateljicu i njenog muža kako sede za stolom, a na tanjirima ispred njih je po parče kvalitetnog mesa. Ta scena me navodi na pomisao da treba da se korigujem i da nije dobro da budem isključiva“.
U periodu kada je ovo sanjala snevačica je bila vegetarijanac, sa tendencijom da potpuno izbaci životinjske namirnice iz svoje ishrane. Ovom snu je prethodila serija snova u kojoj su joj zubi propadali ili ispadali, a nekoliko puta, u kraćem vremenskom periodu, sanjala je glas koji joj sasvim eksplicitno kaže da zbog sopstvenog zdravlja mora da počne da jede meso. Te večeri, pre odlaska na spavanje, snevačica je sebi dala reč da će početi da jede meso ukoliko joj se ponove slični snovi.
U ovom snu, koji je bio presudan da donese takvu odluku, došlo je do spajanja motiva iz snova obe serije. San, međutim, pokazuje da takva promena podrazumeva suštinsku promenu stava prema sebi i svetu, zbog čega ju je i bilo tako teško doneti. Naime, snovi sa ispadanjem i propadanjem zuba se veoma često javljaju u terapiji, neretko na njenom početku, kada nesvesno sugeriše snevaču da mora doći do suštinske promene u načinu na koji „unosi svet“ u sebe, načinu na koji „grize“ i „obrađuje“ životnu „hranu“. Pomisao s početka sna da će ispadanje zuba doneti mogućnost novog, lepog, a zapravo veštačkog osmeha, ukazuje na dotadašnji način razmišljanja koji treba korigovati, baš kao i stav da se nedostatak unosa mesa može veštački nadoknaditi tako da, spolja gledano, sve bude i „lepše“ i „bolje“ nego što jeste i što je prethodno bilo.
Ovi, prilično transparentni snovi na snevačicu su delovali korektivno, a čim je poslušala poruku nesvesnog dela svoje ličnosti prestali su da se javljaju.
Treba, međutim, naglasiti da druga članica grupe, koja je gotovo dve decenije vegetarijanac, nikada nije dobila sličnu poruku od svog nesvesnog. Stoga je Jung neumorno isticao da svaki novi slučaj za njega predstavlja gotovo novu teoriju, tačnije da se svakome mora pristupiti individualno i u vidu imati celinu ličnosti, odnosno i svesne stavove i poruke nesvesnog. Poznato je, uostalom, da ono što je za jednog lek za drugoga može biti otrov.