U prvom mesecu trudnoće članica grupe za analizu snova, po profesiji psiholog, sanja:
„Srećem koleginicu sa fakulteta i njenog muža ispred poslastičarnice u mom rodnom gradu. Koleginicin muž je sa starijim detetom, dok je ona sa bebom koja je deformisana, kao da nema pola tela i kao da joj je jedan deo pupčane vrpce upaljen. Dete ima samo glavu, izgleda strašno i nisam u stanju da ga gledam. Imam utisak kao da beba ima kancer. Moja koleginica je ipak mazi po glavi i spremna je da je prihvati bez obzira na sve, dok ja bežim od tog prizora.
U narednoj sceni sna razgovaram sa svojom bivšom psihoterapeutkinjom. U njenoj smo sobi, ali smo zamenile mesta. Sada ja sedim na njenom mestu i kažem joj da je neozbiljna, da neozbiljno pristupa psihoterapiji. Ona se cereka, pa je pitam zašto se tako ponaša. Kažem joj da to nije u redu, da su nam mnoge seanse prošle uzalud i da nisu bile iskorišćene kako treba i dolikuje. Iznenađena je, ali prihvata moje sugestije.
U trećoj sceni sam napolju sa svojim suprugom. Vodimo ljubav. Prija mi način na koji ga osećam i doživljavam“.
Ovaj san je snevačicu veoma uznemirio i zabrinuo, budući da je od nedavno bila u drugom stanju, pa se, očekivano, uplašila za zdravlje bebe i ishod svoje trudnoće. Njen strah dodatno je bio uvećan činjenicom da profesionalno radi sa decom koja imaju smetnje u razvoju. Nepoznavanje jezika snova, odnosno nesvesnog, kao i neuzimanje u obzir celine sna može u ovakvim ili sličnim slučajevima biti veoma opasno i dovesti do nepotrebnih i neželjenih briga i posledica.
San neretko ima dramsku strukturu, odnosno uvod, zaplet i rasplet, što je i ovde slučaj, a činjenica da se tema deteta-monstruma javlja samo u prvoj sceni sna, nakon koje se snevačica ne budi, otkriva nam da se uvodna scena u ovom slučaju ne može tumačiti doslovno, već metaforično. Da je reč o upozoravajućoj i doslovnoj poruci nesvesnog (što, takođe, može biti slučaj) snevačica bi se nakon ove scene svakako probudila. Ovde je, međutim, reč o tome da, na izvestan način, izgled embriona zaista jeste donekle „nakazan“, kao što i beba u utrobi pokazuje svojevrsna „monstruozna“ svojstva, budući da sve što joj je organski, biološki potrebno „nemilosrdno“ i „sebično“ uzima od majke, ne obazirući se na potrebe njenog organizma.
Koleginica, koja je u snu snevačicin aspekt, u realnosti je imala veoma težak porođaj, nakon kojeg su joj odstranjeni svi reproduktivni organi. Ona je veoma prijatna osoba, koja ima stabilan brak i divna je majka. Taj aspekt snevačice prihvata biološke promene u svom organizmu i „bebu-monstruma“, odnosno prihvata plod, što je u ovoj, ranoj fazi trudnoće posebno značajno.
San se nastavlja u psihoterapeutskoj ordinaciji gde snevačica kritikuje samu sebe, odnosno terapeuta u sebi, kojem zamera uzalud protraćeno vreme i neozbiljnost. Sada, kada je došlo do začeća to se mora pod hitno promeniti, pa ovaj deo sna predstavlja kulminaciju. Rasplet, a time i rešenje koje nesvesno sugeriše jeste u okretanju snevačice suprugu i njihovom odnosu.
Tako se jedan veoma uzmenirujući san nakon tumačenja pokazao kao posebno dragocen i lekovit za snevačicu, koja je odmah prihvatila njegovu pouku i poruku. Rodila je zdravog i lepog dečaka, koji danas ima dve godine.