S ciljem da pokažemo da dečiji snovi nisu baš tako jednostavni, kao što su to smatrali Frojd i njegova škola, odnosno da nisu samo kauzalno uslovljeni i da nemaju izvorište samo u individualnom nesvesnom, niti isključivo predstavljaju ispunjenje želja, kao i s ciljem uvoda u jungovsko razumevanje i tumačenje dečijih snova, izložićemo san jedne visoko inteligentne osobe srednjih godina, koji je ona sanjala kao četvorogodišnjakinja.
Ako bismo njen neobičan i veoma originalan san pokušali da redukujemo samo na ispunjenje želje, kauzalnu determinisanost i individualno nesvesno, san bi izgubio svoju lepotu i suštinski smisao, koji je primarno zasnovan na arhetipskom i finalnom tumačenju sna. Sasvim je sigurno da u njemu nećemo naći ništa od infantilne i polimorfno perverzne seksualnosti, na kojoj psihoanalitičko tumačenje dečijih snova, pa i snova uopšte, primarno insistira.
U svom snu, četvorogodišnja devojčica se nalazi potpuno sama u osvetljenoj, okrugloj sobi. Ona sedi za velikim radnim stolom, a soba je bez vrata i prozora, pri čemu postoji samo jedan otvor, i to na podu, koji isključivo služi za dostavljanje hrane.
Ova pregnantna i impresivna snevna slika upućuje na to da se, nesumljivo, radi o natprosečno nadarenom detetu, koje se nesvesno, duboko u sebi, već u četvrtoj godini života opredelilo za knjigu, simbol znanja, mudrosti i sveta, i to u jednoj ekstremnoj formi, bez kontakta sa spoljašnjim svetom, osim kroz uzimanje hrane.
Sama činjenica da je soba okrugla, odnosno u obliku mandale, kao i da je jako osvetljena, ali bez vidljivog izvora svetlosti, govori o snevačicinoj autentičnoj, a možemo reći i arhetipskoj potrebi za saznanjem, kao i o svetlu koje se nalazi u njoj samoj i koje po svom izvoru, intenzitetu i ambijentu koji osvetljava ima arhetipski karakter.
Ovaj izrazito prospektivan san potvrđuje Jungovo mišljenje da ima dečijih snova u kojima je sadržana čitava buduća sudbina deteta, odnosno čitav njegov potonji život. Jer, naša snevačica se zaista potpuno posvetila nauci i vrlo je uspešna u svojoj univerzitetskoj karijeri, u jednom pozitivnom smislu, budući da je sve što je postigla na polju nauke autentični izraz njenih intelektualnih i moralnih kvaliteta, kojima odiše i cela atmosfera njenog sna iz detinjstva.
Međutim, tri i po decenije nakon ovog sna, snevačica je usnila još jedan, veoma interesantan, kompenzatorni san, koji je imao funkciju da koriguje jednostranost svesnog stava, odnosno njenu preinvestiranost u svet nauke i saznanja.
Sanjala je, naime, da putuje na odmor i pri izlasku iz voza primećuje da joj je nestao ruksak u kojem su se nalazile njene najznačajnije i najvažnije knjige, koje više nikada ne može nabaviti. Ipak, to saznanje ne prekida njenu rešenost da ode na višestruko zasluženi odmor, niti u njoj pobuđuje snažne emocije, što bi se, imajući u vidu njen san iz detinjstva, moglo očekivati. Zapravo, ona se miri s tim gubitkom i nastavlja svoj odlazak na odmor.
Stoga možemo samo reći bravo, i snu, i snevačici koja je napisala scenario za ovaj san! Snu, zbog njegove korektivne mudrosti, a snevačici, jer je imala hrabrosti da ga sanja i zapamti, kao i da shvati i prihvati njegovu poruku i pouku, kao i da ga poveže sa svojim ranim snom o okrugloj sobi prepunoj knjiga. Jer, svaka jednostranost, pa i najpozitivnija, remeti harmonično funkcionisanje ličnosti.
Ipak, vidimo da je bilo potrebno nekoliko decenija dok snevačica nije potpuno zadovoljila svoju arhetipsku potrebu za znanjem i saznanjem i konačno se odvažila da „izgubi“ svoje najznačajnije i najdraže knjige, i ode bez njih na odmor, što je metaforu za uvid da svoju psihičku energiju, povremeno, makar kada ide na odmor, treba i mora da investira u sadržaje koji se nalaze izvan domena nauke i saznanja.
Sve ovo nas upućuje na zaključak da se dečiji snovi ne mogu i ne smeju tumačiti jednodimenzionalno, odnosno isključivo kauzalno i samo u svetlu individualnog nesvesnog, niti kao ispunjenje želje, kako to čini psihoanalitička škola, već da ih treba posmatrati kako finalno tako i u svetlu kolektivnog nesvesno. Jer, arhetipske snove kod dece srećemo mnogo češće nego što se to obično pretpostavlja.