Mladić, veoma talentovan za slikarstvo, koji je talenat nasledio od svog pokojnog dede, poznatog slikara, jedne noći sanja:
„Nalazim se na grobu svoga dede. Prekrasan je, sunčan, proletnji dan. Zaprepašćen sam kako je grob zarastao u travu i pokušavam da ga dovedem u red, ali odjednom u travi otkrivam veliko, belo, krupno jaje. Uzimam ga i budim se ushićen“.
Jaje je i po sebi, i u kontekstu ovoga sna veoma pozitivan simbol, a posebno zato što ga snevač nalazi u travi, na zapuštenom grobu svoga dede. Ono simbolizira dedin talenat, koji snevač nosi u sebi u formi latentnih recesivnih gena, s napomenom, da je snevač i shvatio i prihvatio poruku svog sna i, što je najvažnije, prešao u akciju, konačno odlučivši, zahvaljujući ovom snu, da se posveti slikarstvu i tako realizuje zahtev svoga pretka, koji će na taj način i dalje živeti kroz snevačevo bavljenje slikarstvom.