Ovo je san pacijentkinje sa histeričnim slepilom, koja je bila primljena na Kliniku, a smisao njenog slepila dr Nastović, nije mogao da otkrije sve dok nije prešao na analizu snova.
Naime, nakon uzaludnog rada na analizi svesnih sadržaja, odnosno uzimanja svesne anamneze, tačnije onoga što pacijentkinja zna o sebi, dr Nastović je prešao na analizu nesvesnih sadržaja, odnosno uzimanja nesvesne anamneze, to jest onoga što pacijentkinja ne zna o sebi, i to upravo putem analize njenih snova.
Kada je pitao pacijentkinju šta sanja, ona je pomenula da joj se već duže vremena ponavlja jedan strašan san, posle kojeg se budi u paničnom strahu, dugo ne može da se smiri i plaši se da ponovo zaspi.
Sanja da se nalazi u jednoj potpuno praznoj sobi, koja nema ni vrata ni prozora, pri čemu se oseća «do bola» usamljeno i uplašeno. Doziva u pomoć, ne bi li je neko čuo i pomogao joj da izađe iz te strašne sobe, ali je niko ne čuje. Budi se u paničnom strahu, koji je nakon sna prisutan gotovo celog dana, a uveče se plaši da ponovo zaspi.
Upravo je ovaj san naveo dr Nastovića na trag i pomogao mu da otkrije smisao pacijentkinjinog histeričnog slepila, koje se pojavilo onoga dana kada su joj zet i ćerka saopštili da su dobili stan, u koji će preći za nedelju dana, a ona će ostati sama u svom stanu, u kojem su do tada zajedno živeli.
Ovo je za nju, kao što se može videti iz njenog sna, bilo nezamislivo i neprihvatljivo, pa je aranžirala histerično slepilo i na taj način, indirektno, jezikom simptoma, saopštavala ćerki i zetu da ne može da ostane sama u stanu.
Jer, da je imala oduzetu ruku ili nogu na primer, to bi bilo jedno, ali ostaviti slepu osobu da živi sama u stanu nešto je sasvim drugo, tačnije nemoguće je.
Tokom rada na snu pacijentkinja je vrlo brzo shvatila njegovu poruku i pouku, tako da se dogovorila sa dr Nastovićem da on porazgovara sa njenom ćerkom i zetom, s idejom da se njen i njihov stan zamene za jedan veći, što su oni odmah prihvatili.
Ova njihova odluka je delovala lekovito. Kao u nekoj bajci, pacijentkinja je progledala, i to, kako ističe dr Nastović, ne zahvaljujući njemu, već zahvaljujući činjenici da je bio razrešen problem zbog koje je ona „morala“ da oslepi, budući da je slepilo bilo najefikasniji mehanizam da se zaštiti od opasnosti da ostane da živi sama, što bi ona doživela na isti način kao što je doživela ono što se dešavalo u njenom košmarnom snu.