Dr Olivera Žižović, koja vodi beogradski „Centar za dubinsku psihologiju i analizu snova dr Ivan Nastović“, objašnjava nam da su snovi, zapravo, rentgenski snimci“ i zbog čega su čak i košmari nekada naši najbolji prijatelji.
ŠTA SU SNOVI
Ličnost se sastoji iz svesnog i nesvesnog dela. Početkom dvadesetog veka Sigmund Frojd je otkrio da su upravo snovi najpouzdaniji i najbolji način da dopremo do nesvesnih sadržaja, a tumačenje snova je nazvao „kraljevskim putem u nesvesno“. Nešto kasnje, Karl Gustav Jung je zapazio da su snovi „prirodan i spontan izraz nesvesnog“. I zaista, snovi nam omogućavaju direktan kontakt sa nesvesnim, što znači da nam otkrivaju ono što ne znamo o sebi i drugima ili ono što ne vidimo, a što bitno utiče na naš život. Zato snove možemo uporediti sa rentgenskim snimkom, koji nam pruža informaciju o onome šta se psihološki dešava unutar nas. Za razliku od svesti, koja je sklona samozavaravanju, nesvesno nikada ne laže, a često zna i više i bolje i pre od svesti. Analiza snova nam na neposredan način pomaže da shvatimo sebe i da uspostavimo pravi odnos prema životu, svetu i drugim ljudima.
ŠTA SANJAMO
Postoje snovi koje možemo svrstati u takozvane „ostatke dana“, ali iskustvo pokazuje da i u tom slučaju nesvesno neretko izvrši neku izmenu ili dopunu, odnosno u određenom segmentu odstupi od onoga što se u realnosti dogodilo, a upravo se ta izmena pokaže kao rečita, jer otkrije nešto što je izmaklo svesti, a što je značajno. Često se dešava da dnevni događaji, odnosno svakodnevne, nevažne situacije bude samo pozajmljene kako bi postale metafora za neki unutrašnji sadržaj i priču o određenom psihološkom procesu koji se odvija unutar nas. Zato možemo reći da zapravo nema beznačajnih snova, što je na osnovu sopstvenog terapeutskog iskustva primetio još i Sigmund Frojd, otkrivši da je san čak posebno značajan kada se pretvara da je apsurdan i besmislen.
KOŠMARI
Košmarni snovi su posebno važni jer nam ukazuju da u nama ili izvan nas postoji nešto što je neophodno da promenimo, a pred čim zatvaramo oči. Stoga ih možemo posmatrati kao elektrošokove koji nas bude i govore nam da nešto u nama ili oko nas nije u redu. Noćne more nam ne dozvoljavaju da se uljuljkamo u pogrešnom funkcionisanju, već nam skreću pažnju na ono u čemu grešimo ili što ne želimo da vidimo, a što nas ugrožava, psihološki, pa čak i egzistencijalno. Kada ih protumačimo i prihvatimo njihovu poruku, one se povlače. U tom smislu su košmari dragoceniji od ostalih snova i možemo ih smatrati našim najboljim prijateljima.
BAVLJENJE NESVESNIM
Snovi su usko povezani sa procesom psihičkog sazrevanja i transformacije koji je univerzalan, pa dakle svojstven – ili bi trebalo da je svojstven – svakoj individui. Taj proces Jung naziva proces individuacije, što je ključan pojam analitičke psihologije. Individuacija pre svega podrazumeva osvešćivanje nesvesnih delova ličnosti, kako bi se dosegnula psihička celovitost, a njen krajnji cilj nije ni sreća ni savršenstvo, već stanje sklada i potpunosti.
Analitička psihologija razlikuje prirodni proces individuacije, koji teče bez učešća svesti i gotovo je autonoman od „veštačkog“, analitički podstaknutog procesa individuacije, koji je svesno doživljen. Prirodan proces ne samo da se odvija veoma sporo već neretko biva i potpuno zaustavljen, što je najveći mogući gubitak za pojedinca.
Proces individuacije se odvija daleko uspešnije i brže ukoliko je potpunija saradnja između nesvesnog dela ličnosti, koji se izražava putem snova, i svesnog dela, odnosno ega. Preduslov te saradnje je da ego shvati i prihvati poruke koje mu šalju snovi. Stoga njihovo zanemarivanje vodi usporavanju, pa čak i zaustavljanju unutrašnjeg rasta i sazrevanja, odnosno procesa koji nas vodi ka samoostvarenju i samoispunjenju.
SNOVI I INTUICIJA
Snovi imaju i prospektivnu funkciju, odnosno anticipiraju buduće događaje, delatnosti i svesne stavove, čime nas za njih pripremaju. Takve, prospektivne snove Jung je razlikovao od proročkih, jer oni ukazuju na nešto već postojeće i nagovešteno, što je nesvesno opaženo, a što svest još nije registrovala zbog još uvek slabe naglašenosti datog sadržaja, naše nepažnje ili površnosti. Prospektivni snovi su rezultat svih opažanja, misli i osećanja koja su izmakla svest.
JEDAN TE ISTI SAN
Postoje snovi koji se ponavljaju s vremena na vreme, nekim ljudima čak i čitavog života. Na takve snove treba obratiti posebnu pažnju, jer je reč o sadržaju koji kuca na vrata naše svesti i uporno želi da bude shvaćen i prihvaćen. Dešava se da se nakon tumačenja takvi snovi povuku, jer su obavili svoju funkciju i poruka je doprla do snevača. Poseban slučaj su snovi koji doslovno ponavljaju neki traumatičan događaj koji je snevač preživeo, a njihova funkcija je jačanje ličnosti i prevazilaženje date traume.
Kao što isti san koji sanjaju dve osobe najčešće ima sasvim drugačiji smisao, dešava se i da san koji se ponavlja jednom snevaču ima drugačije značenje zavisno od životne situacije u kojoj se javlja.
SNOVI DA LETIMO, PADAMO, NEKO NAM PROVALJUJE U KUĆU
Oni delom dolaze od tipičnih životnih situacija koje nam se svima ponavljaju, a delom od načina na koji psiha doživljava određene sadržaje. Mada ima snevnih motiva koji su tipični i često se javljaju, poput letenja, padanja, proganjanja, polaganja ispita, ni njih ne možemo tumačiti šablonski, po principu koji nam nudi sanovnik, već ih moramo staviti u kontekst psihologije snevača, njegove životne situacije i serije snova, čime se tek može doći do smisla datog simbola u konkretnom slučaju.
FROJDOVE TVRDNJE O SNOVIMA
Psihoanaliza gotovo sve simbole u snu tumači kao seksualne, što je dovelo do toga da se seksualni sadržaji pronalaze i otkrivaju i tamo gde ih uopšte nema. Tako su za Frojda svi izduženi predmeti bili muški seksualni simbol, a svi šuplji i izdubljeni ženski. Iskustvo, međutim, pokazuje da neseksualni simboli mogu imati seksualno značenje, kao i da seksualni snovi mogu imati neseksualno značenje. To znači da snovi u čijem manifestnom sadržaju srećemo seksualnost često nemaju seksualni smisao, pa je seksualnost u njima samo metafora, dok ima snova u kojima ne srećemo manifestnu seksualnost, ali su oni zapravo seksualni. Naravno, ni to se ne može generalizirati, jer se kod mladih osoba i adolescenata seksualni snovi najčešće mogu i moraju tumačiti doslovno i shvatiti kao ispunjenje želje.
Kada je reč o snovima koji su samo manifestno seksualni, dr Ivan Nastović navodi jedan rečiti primer. Snevačica je bila neudata žena, lekar na specijalizaciji, a sanjala je da ima seksualni odnos sa sekretaricom profesora kod kojeg je trebalo da ima završni ispit, pri čemu je profesorovu sekretaricu videla samo jednom u životu. Ivan Nastović objašjava da je pomenuti profesor bio veoma strog, pa je san snavačici poručivao da bi trebalo da svom završnom stažu i pripremama za ispit pristupi angažujući svu svoju psihičku energiju, baš kao što to činimo prilikom seksualnog odnosa. Seksualnost je ovde, dakle, metafora, koja upućuje na potrebu potpunog angažovanja i predavanja nečemu – u ovom slučaju pripremi završnog ispita. Doktor Nastović objašnjava da je za radnju sna izabrana sekretarica, a ne profesor lično, jer je, s jedne strane, snevačica bila partijarhalno vaspitana, pa je za nju „manji greh“ predstavljalo vođenje ljubavi sa ženom nego sa muškarcem, dok je, sa druge strane, imala iracionalni strah od trudnoće, pa je izbor sekretarice bio u tom segmentu bezopasan, budući da se sa osobom istog pola ne može ostati u drugom stanju.
LJUDI KOJI NE SANJAJU
Empirijski je dokazano da svaki čovek svake noći sanja u proseku oko dva sata, ali neki ljudi ne pamte snove ili zato što imaju otpor i ne žele da čuju poruke nesvesnog dela svoje ličnosti, ili jednostavno ne obraćaju pažnju na njih.
DEČJI SNOVI
Kod dece mnogo češće srećemo arhetipske snove koji svoje poreklo imaju u kolektivnom nesvesnom, budući da dečja svest, odnosno ego još uvek nije potpuno formiran, pa biva lakše preplavljen univerzalnim nesvesnim sadržajima, dok snovi odraslih uglavnom vode poreklo iz individualnog ili familijarnog nesvesnog, a ne tako često iz kolektivnog nesvesnog. Zato se dečji snovi ne tumače, već se dete samo podstiče da svoj san ispriča ili pak da ga nacrta, a potom se zajedno sa njim „čudimo“ snevnom sadržaju. Jer, ego deteta je slab i nije u stanju da primi, odnosno obradi i prihvati nesvesne sadržaje. Da deca žive u prisnoj povezanosti sa arhetipskim svetom i da se nalaze mnogo bliže kolektivnom nesvesnom od odraslih, potvrđuje i njihova ljubav prema bajkama, koje deca intuitivno razumeju, budući da bajke, poput arhetipskih snova, svoje izvorište imaju u kolektivnom nesvesnom.
Psihološki su, međutim, posebno značajni snovi koji su sanjani u prvim godinama detinjstva, a koji su se u sećanju snevača sačuvali u punoj svežini godinama, a najčešće i decenijama. Takvi snovi su presudni za razumevanje ličnosti, a pokazuje se i da neretko anticipiraju celokupnu buduću sudbinu snevača. Jung je stoga čitav jedan seminar u trajanju od četiri godine, koji je držao svojim učenicima, posvetio samo analizi dečjih snova. To dovoljno govori o njihovom izuzetnom značaju, a naši čitaoci od nedavno imaju privilegiju da taj seminar čitaju i u prevodu na srpski jezik, koji je uz druge, izuzetno dragocene Jungove seminare, objavila izdavačka kuća Fedon iz Beograda.
KADA SAN UZNEMIRI
San naizgled može biti običan, a da ga snevač doživi kao košmaran, kao što određeni snevni sadržaj može biti veoma uznemirujući, a da ga snevač tako ne doživi. Dominantne emocije u snu, kao i one po buđenju, spadaju, uostalom, u elemente koji se uzimaju u obzir prilikom tumačenja sna.
Ivan Nastović navodi primer sna koji se ponavljao, a u kojem snevačica na nekom platnu vidi ogroman broj 9,8, nakon čega se budi u paničnom strahu i celog dana ne može da se smiri. Odgovor na pitanje zašto je snevačica imala paničan strah od broja 9,8 dobijen je kada je ona na taj broj asocirala prosek ocena svoga sina jedinca, koji se nalazio na kraju studija i, zahvaljujući posebnom uspehu koji je postigao, pripremao se za odlazak u inostranstvo. Tako je taj broj za nju postao pravi košmar.
Nasuprot tome, jedna studentkinja je sanjala da se nalazi ispod Brankovog mosta koji se ruši, dok ona taj prizor oduševljeno posmatra. Mada je ovaj san, spolja gledano, nepovoljan i svakako bi mogao biti doživljen kao košmaran, tim pre što se snevačica nalazi ispod mosta, ona ga tako ne dožiljava. Emocije koje se javljaju u snu, tačnije odnos snevačice prema onome što se dešava, ključne su za razumevanje ovog sna. Snevačica je, naime, u realnosti nekoliko godina pokušavala da sruši most u sebi, tačnije da prekine ljubavnu vezu kojom nije bila zadovoljna, sa jednim mladićem koji je živeo na Novom Beogradu, pa je, odlazeći kod njega, u realnosti uvek prelazila preko Brankovog mosta.
KAKO „OSLOBODITI“ SNOVE
Tako što ćemo obraćati pažnju na njih, osluškivati njihove poruke, uložiti napor da ih protumačimo, razumemo i prihvatimo, a potom i da ih aktivno živimo u svojoj svakodnevici.