Sa posebnim zadovoljstvom Vas obaveštavamo da je iz štampe izašla nova knjiga Leopolda Sondija, „Mojsije: Odgovr na Kaina“, u izdanju Prometeja iz Novog Sada, u saradnji sa Centrom dr Ivan Nastović.
Za razliku od Sigmunda Frojda koji koristi mitsku figuru Edipa da njome obeleži incestuoznu vezanost dece za svoje roditelje, Leopold Sondi koristi biblijsku figuru Kaina kako bi u prvom redu obeležio rivalitet braće oko očinske ljubavi, budući da biblijski Kain iz ljubomore ubija svog brata Avelja koji je simbol dobrote. Ali, kao što Edipov kompleks ne znači samo incestuoznu vezanost za roditelje, već mu Karl Gustav Jung daje i jedno šire, arhetipsko značenje – potrebu za toplinom i zaštitom u formi infantilne zavisnosti, tako ni Kainov kompleks ne znači samo rivalitet braće oko ljubavi oca već istovremeno predstavlja projekciju „zlih nagona“ koji postoje u čoveku i ogledaju se kroz zločine, častoljublje, sujetu, ljubomoru, netolerantnost i bezrazložno povređivanju drugih. Stoga Kainov kompleks moramo shvatiti u širem smislu kao simbol zla, zla koje u manjoj ili većoj meri postoji u svakom čoveku i predstavlja tamni, negativni deo ljudske ličnosti.
Taj tamni, ubilački deo ljudske prirode ispoljio se i u jednom od najznačajnijih starozavetnih vođa i proroka – u Mojsiju. Ubistvo jednog Egipćanina kada je Mojsiju bilo osamnaest godina, koje se u literaturi gotovo nipodaštava, u centru je Sondijeve pažnje u knjizi Mojsije: Odgovor na Kaina. Duševne posledice takvog sagrešenja i teret krivice koji je Mojsije posle ubistva morao nositi u sebi, kao i savest koja ga je mučila, postepeno su u njemu toliko narasli da su bili u stanju da jednog prekršioca zakona preobrate u zakonodavca. Ukratko, Sondija prevashodno zanima pojava Kaina u sudbini Mojsija i njegovo dejstvo na dalji Mojsijev razvoj, odnosno zanima ga kako ubistvo može dovesti do krivice, krivica do priznanja, priznanje do oslobađanja, i kako, zatim, oslobađanje od krivice ubicu može dovesti do Boga. Jer, po Talmudu, čovek može i treba da služi Bogu i zlim Kainovim nagonima.
Mojsijev genije je, dakle, uspeo da iz sopstvenog, ubilačkog duševnog stanja razvije savest, da je proširi kao savest naroda i da Izraelu donese Dekalog: deset zapovesti savesti, Dekalog kao Mojsijev odgovor na Kaina.
Od biblijskih vremena Kainovi „zli nagoni“ u čoveku nisu se bitno promenili, tako da Kain i dalje vlada svetom. Onaj ko u to sumnja, kaže Sondi, neka čita istoriju sveta. Sasvim retko se na pozornici svetske istorije javljaju oni koje žele da Kaina načine dobrim, najčešće pošto su i sami postupali kainistički. Antipodi Kaina tada donose zakon protiv ubijanja. Sondi ih označava kao „mojsijevske“ tipovi i ističe da su oni zakonodavci i to ne samo u oblasti religije već i države, umetnosti, nauke. Otuda je upoznavanje njihove psihodinamike više nego dragoceno. O njima je reč u ovoj Sondijevoj knjizi.