Piše: Olivera Žižović
Kain u nama i oko nas
Nakon knjige „Učenje o familijarnom nesvesnom“ izdavačka kuća Prometej iz Novog Sada objavila je i drugu knjigu Leopolda Sondija „Kainov kompleks“, čime je donekle popunjena velika praznina koja u našoj stručnoj literaturi postoji kada je reč o jednom od najznačajnijih dubinskih psihologa XX veka. Naime, pored Frojda, koji je otkrio individualno nesvesno, i Junga, koji je otkrio kolektivno nesvesno, Leopold Sondi je 1937. godine otkrio i eksperimentalno dokazao postojanje trećeg nesvesnog sloja – familijarnog nesvesnog, na čemu je zasnovao svoju šikzal-analizu. Reč je o analizi sudbine, koja za Sondija nije mistična sila, već medicinski i dubinsko-psihološki problem.
Sa učenjem Leopolda Sondija naša javnost je do sada bila upoznata uglavnom posredstvom knjiga njegovog učenika dr Ivana Nastavića, koji je napisao pogovor i za ovu Sondijevu knjigu, što je utoliko dragocenije kada se ima u vidu da je Sondi upravo dr Nastoviću poverio jedan deo eksperimentalnih istraživanja, koja je objavio u ovoj monografiji.
„Kainov kompleks“ spada u jedno od važnijih Sondijevih otkrića. Dok Edipov kompleks nastaje u trouglu majka – sin – otac, a odlikuje ga ljubav prema majci i ubilačke ideje usmerene ka ocu, Kainov kompleks nastaje u trouglu otac – sin – brat, a karakterišu ga ljubav prema ocu i ubilačke ideje usmerene ka bratu. Pri tome, Kaina bitno određuju ljutnja, mržnja, zavist, ljubomora, bes, prevara, lukavstvo, želja za osvetom i snažan nagon za posedovanjem.
Stoga Sondi prvi deo svoje knjige posvećuje upoznavanju čitaoca sa pričom o Kainu i Avelju, pri čemu je, pored Biblije kao očekivanog izvora, pažnja usmerena na brojne, manje poznate, stare jevrejske narodne legende o Kainu, kao i na njihove različite interpretacije – rabinske, helenističke, hrišćanske, islamske. U njima su zapravo prisutne i „dokumentovane“ sve nabrojane Kainove crte, koje i danas srećemo među „kainistima“.
Drugi, znatno obimniji deo knjige, Sondi posvećuje posmatranju Kaina u svetlu šikzal-analize. Jednostavnim načinom izlaganja, koji je zanimljiv ne samo za stručnjake već i za obrazovane laike, Sondi posredstvom mnoštva dragocenih primera, što iz literature, što iz sopstvenog naučno-istraživačkog i terapeutskog iskustva, govori o različitim oblicima manifestovanja zla, odnosno o Kainu kriminalcu, ratnom zločinu, ubici, piromanu, hipohondru i samoubici (koji ubilačke ideje usmerava ka sebi), neurotičaru, otuđenom čoveku, ali i o Kainu običnom čoveku među nama. Posebno je dragocena analiza slučaja jednog od najvećih ratnih zločinaca, Adolfa Ajhmana, kojeg Sondi naziva „Kain za pisaćim stolom“. Ajhman je, naime, bio podvrgnut Sondijevom testu, nakon čega je kolega koji je radio testiranje zamolio Sondija da na slepo dâ svoj komentar dobijenih rezultata, koji su predočeni i u ovoj knjizi. Sondi svedoči da je taj slučaj bio jedinstven u njegovoj praksi, budući da takve rezultate do tada nikada nije video. Nakon što je zaključio da je reč o osobi koja je „zločinac sa nesmirujućim ubilačkim idejama“, Sondi je uporno pokušavao da sazna detalje o ispitaniku, da bi tek posle više od godinu dana dobio informaciju o kome je reč.
Mada je Ajhmanov primer drastičan, Sondi ipak naglašava da svaki čovek u sebi nosi pra-spremnost i sposobnost za bratoubistvo, što se najočitije vidi u svetskoj istoriji. „Najveći deo istorije sveta čini večita priča o Kainu koja se ponavlja“, ističe Sondi. Jer, „Kain ni u najmanjoj meri nije odustao od svoje delatnosti, ubijanja“, samo je razvio nove vidove i tehnike kamufliranja. Sondi nema iluziju da i u budućnosti neće biti tako, ali istovremeno podseća i da pored Kaina, koji krši zakon, postoji i Mojsije, koji je zakonodavac. Obojica su, naime, ubice, s tim što je Kain ubio svog brata Avelja iz ljubomore, ne kajući se kasnije zbog svog čina, dok je Mojsije u afektu ubio Egipćanina, da bi potom sâm doneo zakon protiv ubijanja. Mojsije se, dakle, krije u svakom Kainu, zbog čega Sondi smatra da je ipak moguće, istina veoma retko, preokrenuti zlo u dobro, odnosno ubilačke ideje u ideje o pravičnosti. Taj, natčovečanski zadatak uspešno je izvršio Mojsije, postajući „aveljizirani Kain“. Ovoj temi Sondi je posvetio knjigu Mojsije – odgovor na Kaina, koja je nastavak Kainovog kompleksa, a koja će, nadamo se, biti i kod nas prevedena, čime će priča o večno ukorenjenom zlu biti upotpunjena pričom o težnji ka dobru, koja je, takođe večni i neuništivi deo ljudske prirode.