Prikaz nove knjige Leopolda Sondija „Kainov kompleks“

Пише: Оливера Жижовић

Каин у нама и око нас 

Након књиге „Учење о фамилијарном несвесном“ издавачка кућа Прометеј из Новог Сада објавила је и другу књигу Леополда Сондија „Каинов комплекс“, чиме је донекле попуњена велика празнина која у нашој стручној литератури постоји када је реч о једном од најзначајнијих дубинских психолога XX века. Наиме, поред Фројда, који је открио индивидуално несвесно, и Јунга, који је открио колективно несвесно, Леополд Сонди је 1937. године открио и експериментално доказао постојање трећег несвесног слоја – фамилијарног несвесног, на чему је засновао своју шикзал-анализу. Реч је о анализи судбине, која за Сондија није мистична сила, већ медицински и дубинско-психолошки проблем.
Са учењем Леополда Сондија наша јавност је до сада била упозната углавном посредством књига његовог ученика др Ивана Наставића, који је написао поговор и за ову Сондијеву књигу, што је утолико драгоценије када се има у виду да је Сонди управо др Настовићу поверио један део експерименталних истраживања, која је објавио у овој монографији. 
„Каинов комплекс“ спада у једно од важнијих Сондијевих открића. Док Едипов комплекс настаје у троуглу мајка – син – отац, а одликује га љубав према мајци и убилачке идеје усмерене ка оцу, Каинов комплекс настаје у троуглу отац – син – брат, а карактеришу га љубав према оцу и убилачке идеје усмерене ка брату. При томе, Каина битно одређују љутња, мржња, завист, љубомора, бес, превара, лукавство, жеља за осветом и снажан нагон за поседовањем.  
Стога Сонди први део своје књиге посвећује упознавању читаоца са причом о Каину и Авељу, при чему је, поред Библије као очекиваног извора, пажња усмерена на бројне, мање познате, старе јеврејске народне легенде о Каину, као и на њихове различите интерпретације – рабинске, хеленистичке, хришћанске, исламске. У њима су заправо присутне и „документоване“ све набројане Каинове црте, које и данас срећемо међу „каинистима“.  
Други, знатно обимнији део књиге, Сонди посвећује посматрању Каина у светлу шикзал-анализе. Једноставним начином излагања, који је занимљив не само за стручњаке већ и за образоване лаике, Сонди посредством мноштва драгоцених примера, што из литературе, што из сопственог научно-истраживачког и терапеутског искуства, говори о различитим облицима манифестовања зла, односно о Каину криминалцу, ратном злочину, убици, пироману, хипохондру и самоубици (који убилачке идеје усмерава ка себи), неуротичару, отуђеном човеку, али и о Каину обичном човеку међу нама. Посебно је драгоцена анализа случаја једног од највећих ратних злочинаца, Адолфа Ајхмана, којег Сонди назива „Каин за писаћим столом“. Ајхман је, наиме, био подвргнут Сондијевом тесту, након чега је колега који је радио тестирање замолио Сондија да на слепо дâ свој коментар добијених резултата, који су предочени и у овој књизи. Сонди сведочи да је тај случај био јединствен у његовој пракси, будући да такве резултате до тада никада није видео. Након што је закључио да је реч о особи која је „злочинац са несмирујућим убилачким идејама“, Сонди је упорно покушавао да сазна детаље о испитанику, да би тек после више од годину дана добио информацију о коме је реч.  
Мада је Ајхманов пример драстичан, Сонди ипак наглашава да сваки човек у себи носи пра-спремност и способност за братоубиство, што се најочитије види у светској историји. „Највећи део историје света чини вечита прича о Каину која се понавља“, истиче Сонди. Јер, „Каин ни у најмањој мери није одустао од своје делатности, убијања“, само је развио нове видове и технике камуфлирања. Сонди нема илузију да и у будућности неће бити тако, али истовремено подсећа и да поред Каина, који крши закон, постоји и Мојсије, који је законодавац. Обојица су, наиме, убице, с тим што је Каин убио свог брата Авеља из љубоморе, не кајући се касније због свог чина, док је Мојсије у афекту убио Египћанина, да би потом сâм донео закон против убијања. Мојсије се, дакле, крије у сваком Каину, због чега Сонди сматра да је ипак могуће, истина веома ретко, преокренути зло у добро, односно убилачке идеје у идеје о правичности. Тај, натчовечански задатак успешно је извршио Мојсије, постајући „авељизирани Каин“. Овој теми Сонди је посветио књигу Мојсије – одговор на Каина, која је наставак Каиновог комплекса, а која ће, надамо се, бити и код нас преведена, чиме ће прича о вечно укорењеном злу бити употпуњена причом о тежњи ка добру, која је, такође вечни и неуништиви део људске природе.