„Na osnovu sopstvenog iskustva, a potom i iskustava svojih pacijenata, Karl Gustav Jung je došao do otkrića o izuzetnom značaju onih dečjih snova kojih se snevači sećaju kada odrastu, bilo kao svojih prvih upamćenih snova bilo kao upečatljivih snova iz detinjstva. Reč je, dakle, o posebnoj vrsti snova, ne onih koje deca ispričaju roditeljima, da bi ih ubrzo zaboravila, već onih koji su sanjani u detinjstvu, a koji godinama, neretko i decenijama nisu iščezli iz sećanja, već odolevaju zubu vremena i ostaju živo prisutni u snevaču. Takvi snovi su za Junga postali značajno pomoćno sredstvo u analitičkom radu, nalik prvim sećanjima, čijoj je simboličnosti pažnju poklanjao Alfred Adler ili pak omiljenoj bajci, koja je za Mari-Luiz fon Franc bila važan izvor informacija o ličnosti pacijenta, ali i o porodičnoj dinamici iz koje dolazi i čiji je deo.
Upravo će ta vrsta dečjih snova postati predmet analize na ovom seminaru. Produbljeno sagledavanje raznovrsnog materijala potvrdiće Jungovo, ličnim iskustvom dosegnuto saznanje o pretežno prekognitivnoj funkciji takvih snova: oni anticipiraju buduću ličnost i sudbinu snevača ili izvesne, od trenutka sanjanja udaljene događaje, o kojima dete ne može ništa znati, niti ih svesno može slutiti ili poimati. Stoga je odnos ovih snova prema svesti osoben i odstupa od uobičajenog“.